(+381 11) 334-03-41

Адвокатска комора Београда

Fiat justicia
ПОТПРЕДСЕДНИК АКБ АДВОКАТ ЈОВИЦА ТОДОРОВИЋ О ИЗМЕНАМА ЗАКОНА О МЕДИЈАЦИЈИ

Увод, дужи


‘’Имајући у виду скромне резултате предходних покушаја увођења шире примене медијације у наш правни систем, и обавезе Републике Србије преузете у процесу придруживања Европској унији’’, Министарство правде је крајем прошле године основало Радну групу за израду нацрта измена и допуна Закона о посредовању у решавању спорова. 


Радна група је састављена од представника Министарства правде, Високог савета судства, судова, адвокатуре, Правосудне академије, Привредне коморе Србије као и професора правног факултета и медијатора. Рад радне групе подржавају пројекти који су финансирани од стране Европске Уније, „ЕУ за Србију – Подршка Врховном касационом суду“ и „ЕУ уз Правду – Подршка за поглавље 23“.


Радна група је свој први састанак имала 29. јануара 2019. године.


https://www.mpravde.gov.rs/vest/22233/unapredjenje-normativnog-okvira-za-primenu-medijacije-radi-efikasnijeg-i-delotvornijeg-resavanja-sporova.php


Истовремено са радом Радне групе за израду измена и допуна Закона, Министарство је радило на изради Стратегије и акционог плана за унапредјење примене медијације у Србији.


Нацрт закона о изменама и допунама Закона о посредовању у решавању спорова још увек није објављен иако је задатак Радне групе био да га припреми до јуна, а објављен је Радни текст, Национални стратешки оквир/Стратегија и акциони план за унапређење медијације у Републици Србији.


https://www.mpravde.gov.rs/obavestenje/23623/poziv-na-okrugli-sto-strateske-smernice-za-primenu-medijacije-u-republici-srbiji.php


Као што се из фуснота уз наслов овог документа може закључити, заправо, реч је о тексту који је припремљен уз финансирање ЕУ, што у пракси значи да су средствима ЕУ плаћени страни експерти да га припреме, са сврхом да га размотри Радна група за измене и допуне српског Закона, коју је формирало наше Министарство правде. 


У раду Радне групе важан допринос је дао италијански експерт Леонардо Д’Урсо. Адвокатска комора Србије је имала своје представнице у Радној групи, али су у њеном раду учествовали и други адвокати, који су се тамо нашли због свог раднијег ангажовања у пословима медијације.


Адвокате Србије њихове коморе не извештавају о активностима у вези са изменама прописа о медијацији, нити их ико пита за мишљење. 


Нетранспарентан рад наших комора, за који се у време протеста 2014. године чинило да је дефинитвно остао у прошлости, поново је успоствљен када је држава 2017. године инсталирала у Адвокатској комори Београда и Адвокатској комори Србије руководства по својој вољи и мери.


У отуђеним коморским органима и међу њима блиским појединцима, ‘’иза кулиса’’, размена информација и мишљења је, међутим, била врло жива. 


Овакав нетранспарентан рад органа наших комора, овом приликом, су прекинуле Адвокатске коморе Зајечара и Пожаревца, због чега им, и овога пута, треба свакако одати признање.


http://www.advkomza.rs/index_files/Vesti.htm


Дакле, АК Зајечар је на свом интернет сајту објавила нацрт Предлога АКС у вези измена и допуна Закона о посредовању у решавању спорова, као и закључке свог Управног одбора, којима се та комора јасно успротивила садржини тог документа АКС. Сличне закључке донео је и доставио Адвокатској комори Србије и Управни одбор АК Пожаревац. 


Због таквог начина рада негодовао је адвокат из Београда Виктор Гостиљац, који се у јавности често представља и као председник Адвокатске коморе Србије. Његово писмо председницима адвокатских комора у саставу АКС и њиховим управним одборима можете прочитати овде.


Реакције адвоката на ово што се ‘’иза брега ваља’’ су биле разнолике,  углавном су изражене разменом смс порука на вибер групама, а то значи да су доступне само адвокатима који у таквој комуникацији учествују. По грубој процени реч је о неколико стотина, од око 9000 адвоката. Дакле, огромна већина адвоката у Србији није обавештена од стране својих комора о томе шта се спрема у вези медијације.


У следу тога, издвајамо реакцију председника Адвокатске коморе Ниша, адвоката Гордана Пантића на необично ‘’искакање’’ АК Зајечара и АК Пожаревца, као две најмање коморе у породици. 


Колега Пантић се, најпре, да не буде забуне,  у потпуности сложио са писмом председника на вишој инстанце, г. Гостиљца, а затим, лично и као председник на нижем нивоу, као што је ред, изразио потпуно поверење према члановима Радне групе и руководству вишег нивоа, па поентирао да управни одбори нижег нивоа могу ‘’да доносе своје закиључке, примедбе и предлоге,’’ тек када Управни одбор АКС дефинише какви ти закључци, примедбе и предлози треба да буду. Дакле, расправу треба водити и одлуке доносити одозго на доле, а не одоздо на горе.


Став уваженог колеге Пантића изражен у е-меил поруци вишем руководству можете видети овде.


Дакле овај увод је морао бити мало дужи, како би читаоца који не упражњавају комуникацију преко вибера увео у тему. 


Тема је, дакле, да се у Србији спрема увођење још једне правосудне професије!

Разрада, краћа


Дужи увод, неуобичајено, одредио је краћу разраду.


Држава Србија је оправдано незадовољна ефикасношћу свога правосуђа.


Такође, држава је незадовљна учинком добровољне медијације, чији почеци код нас сежу у сада већ давну 2002. годину. За све ове године мало је грађана Србије своје спорове решило медијацијом, па се то није ни одразило на ефикасност нашег правосуђа.


Из Италије, овога пута, стижу вести од којих би сваком министру правде ‘'кренула вода на уста’’. Италија је за одређене спорове прописала обавезни ‘’први састанак са медијатором’’. Шта год то значило, наводно (а непроверено!) од 2013. године до 2019. године прилив нових предмета у италијанске судове се смањио за 50%. 


Министарство правде је одлучило да италијански модел имплементира у Србији. Радна група за израду нацрта закона о изменама и допунам Закона о посредовању у решавању спорова, заправо, има задатак да припреми пропис којим ће се италијански модел медијације имплементирати у Србији. По том моделу, закон прописује врсте спорова у којима се не може приступити правди, односно суду, ако се предходно не проћаска са медијатором. Како тиме ‘’састанак са медијатором’’ постаје процесна предпоставка за само подношење тужбе, држава ће морати да изгради читаву инфрструктуру центара за медијацију и медијатора, како би грађанима омогућила да ту процесну предпоставку испуне. 


Дакле, поред јавних бележника и јавних извршитеља, ево још једне правосудне професије. Та ће правосудна професија, наравно, бити под патронатом извршне власти, односно Министарства правде. Тиме извршна власт остварује уплив чак и у поравнања грађана у спору. 


Ефикасност правосуђа се повећава тако што се грађанима отежава приступ суду!? 


Уз високе таксе, ево и састанка са медијатором као услова за тужбу, па ће суд судити брже, јаче и боље, али само онима који до суда ‘’добаце’’. 


Сви остали мораће на поравнање, а то је узајамно попуштање. Њих ће медијатори, који су овладали посебним вештинама убеђивања, просветлити да су управо попуштањем дошли до оптималне правде. И сви ће бити задовољни?


Могло се очекивати да се овоме успротиви, додуше у Србији непризната као правосудна професија, стара дама - адвокатура. 


Задатак руководстава Адвокатских комора Србије и Адвокатске коморе Београда, које је извршна државна власт (СНС и БИА) ономад инсталирала, уз помоћ Народне банке Србије и Поштанске штедионице ад,  јесте да адвокате и овога пута жедне преведу преко воде. 


У извршавању тога задатка примењује се стари модел у одлучивању – демократски централизам. 


Најпре, отуђени неформални центри моћи донесу одлуку, онда централни орган управљања организацијом (у нашем случају то ће бити Управни одбор АКС) ту одлуку формализује, а у последњој фази руководства организационих јединица широм органиазције (управни одбори адвокатских комора у саставу АКС) акламацијама исту одлуку понављају. 


Чланство може само да ужива што га нико ништа није питао, те и није морало да улаже никакав напор у корист своје штете.


Закључак, најкраћи


Ставове адвокатуре о важним питањима као што је ово, органи адвокатских комора могу да дефинишу само ПОСЛЕ јавне расправе унутар комора, у којој ће бити омогућено учешће свим адвокатима, на основу предходног упознавања са свим околностима које су у вези са предметом расправе. 


Тек на основу ставова, које су органи адвокатских комора дефинисали након демократске јавне расправе, представници адвокатуре у државним радним телима имају легитимно и легално право да иступају у име већине адвоката. 


Адвокатура треба да се супротстави отежавању приступа правди, односно суду, а то значи прописивању било какве и било колике обавезности у посредовању у мирном решавању спорова.


Такође, мирно решавање спора је уговорне правне природе. Слободна воља и аутономија уговорних страна су начела која искључују увођење елемената обавезности у медијацију. 


Неспособност правосуђа да ефикасно врши судску власт и неспособност извршне власти да обезбеди правосуђу ресурсе за ефикасно суђене не смеју бити оправдања да се сужава примена основних начела у заснивању облигационих односа применом принуде и обавезности. Ефикасно правосуђе је незаменљиво у остваривању владавине права. Отежавање приступа суду не доприноси ефикасности правосуђа, већ само ствара привид и лажну, статистичку слику смањења броја предмета у судовима, која заправо и није показатељ стварног остваривања владавине закона. 


Измене и допуне прописа о посредовању у мирном решавању спорова не смеју бити у супротности са Уставом и Законом о адвокатури, и Уставом и законом дефинисаним положајем адвоката и адвокатуре.


Штампа вести