(+381 11) 334-03-41

Advokatska komora Beograda

Fiat justicia
POTPREDSEDNIK AKB ADVOKAT JOVICA TODOROVIĆ O IZMENAMA ZAKONA O MEDIJACIJI

Uvod, duži


‘’Imajući u vidu skromne rezultate predhodnih pokušaja uvođenja šire primene medijacije u naš pravni sistem, i obaveze Republike Srbije preuzete u procesu pridruživanja Evropskoj uniji’’, Ministarstvo pravde je krajem prošle godine osnovalo Radnu grupu za izradu nacrta izmena i dopuna Zakona o posredovanju u rešavanju sporova. 


Radna grupa je sastavljena od predstavnika Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva, sudova, advokature, Pravosudne akademije, Privredne komore Srbije kao i profesora pravnog fakulteta i medijatora. Rad radne grupe podržavaju projekti koji su finansirani od strane Evropske Unije, „EU za Srbiju – Podrška Vrhovnom kasacionom sudu“ i „EU uz Pravdu – Podrška za poglavlje 23“.


Radna grupa je svoj prvi sastanak imala 29. januara 2019. godine.


https://www.mpravde.gov.rs/vest/22233/unapredjenje-normativnog-okvira-za-primenu-medijacije-radi-efikasnijeg-i-delotvornijeg-resavanja-sporova.php


Istovremeno sa radom Radne grupe za izradu izmena i dopuna Zakona, Ministarstvo je radilo na izradi Strategije i akcionog plana za unapredjenje primene medijacije u Srbiji.


Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u rešavanju sporova još uvek nije objavljen iako je zadatak Radne grupe bio da ga pripremi do juna, a objavljen je Radni tekst, Nacionalni strateški okvir/Strategija i akcioni plan za unapredjenje medijacije u Republici Srbiji.


https://www.mpravde.gov.rs/obavestenje/23623/poziv-na-okrugli-sto-strateske-smernice-za-primenu-medijacije-u-republici-srbiji.php


Kao što se iz fusnota uz naslov ovog dokumenta može zaključiti, zapravo, reč je o tekstu koji je pripremljen uz finansiranje EU, što u praksi znači da su sredstvima EU plaćeni strani eksperti da ga pripreme, sa svrhom da ga razmotri Radna grupa za izmene i dopune srpskog Zakona, koju je formiralo naše Ministarstvo pravde. 


U radu Radne grupe važan doprinos je dao italijanski ekspert Leonardo D’Urso. Advokatska komora Srbije je imala svoje predstavnice u Radnoj grupi, ali su u njenom radu učestvovali i drugi advokati, koji su se tamo našli zbog svog radnijeg angažovanja u poslovima medijacije.


Advokate Srbije njihove komore ne izveštavaju o aktivnostima u vezi sa izmenama propisa o medijaciji, niti ih iko pita za mišljenje. 


Netransparentan rad naših komora, za koji se u vreme protesta 2014. godine činilo da je definitvno ostao u prošlosti, ponovo je uspostvljen kada je država 2017. godine instalirala u Advokatskoj komori Beograda i Advokatskoj komori Srbije rukovodstva po svojoj volji i meri.


U otudjenim komorskim organima i medju njima bliskim pojedincima, ‘’iza kulisa’’, razmena informacija i mišljenja je, medjutim, bila vrlo živa. 


Ovakav netransparentan rad organa naših komora, ovom prilikom, su prekinule Advokatske komore Zaječara i Požarevca, zbog čega im, i ovoga puta, treba svakako odati priznanje.


http://www.advkomza.rs/index_files/Vesti.htm


Dakle, AK Zaječar je na svom internet sajtu objavila nacrt Predloga AKS u vezi izmena i dopuna Zakona o posredovanju u rešavanju sporova, kao i zaključke svog Upravnog odbora, kojima se ta komora jasno usprotivila sadržini tog dokumenta AKS. Slične zaključke doneo je i dostavio Advokatskoj komori Srbije i Upravni odbor AK Požarevac. 


Zbog takvog načina rada negodovao je advokat iz Beograda Viktor Gostiljac, koji se u javnosti često predstavlja i kao predsednik Advokatske komora Srbije. Njegovo pismo predsednicima advokatskih komora u sastavu AKS i njihovim upravnim odborima možete pročitati ovde.


Reakcije advokata na ovo što se ‘’iza brega valja’’ su bile raznolike,  uglavnom su izražene razmenom sms poruka na viber grupama, a to znači da su dostupne samo advokatima koji u takvoj komunikaciji učestvuju. Po gruboj proceni reö je o nekoliko stotina, od oko 9000 advokata. Dakle, ogromna većina advokata u Srbiji nije obaveštena od strane svojih komora o tome šta se sprema u vezi medijacije.


U sledu toga, izdvajamo reakciju predsednika Advokatske komore Niša, advokata Gordana Pantića na neobično ‘’iskakanje’’ AK Zaječara i AK Požarevca, kao dve najmanje komore u porodici. 


Kolega Pantić se, najpre, da ne bude zabune,  u potpunosti složio sa pismom predsednika na višoj instance, g. Gostiljca, a zatim, lično i kao predsednik na nižem nivou, kao što je red, izrazio potpuno poverenje prema članovima Radne grupe i rukovodstvu višeg nivoa, pa poentirao da upravni odbori nižeg nivoa mogu ‘’da donose svoje zakiljučke, primedbe i predloge,’’ tek kada Upravni odbor AKS definiše kakvi ti zaključci, primedbe i predlozi treba da budu. Dakle, raspravu treba voditi i odluke donositi odozgo na dole, a ne odozdo na gore.


Stav uvaženog kolege Pantića izražen u e-maj poruci višem rukovodstvu možete videti ovde.


Dakle ovaj uvod je morao biti malo duži, kako bi čitaoca koji ne upražnjavaju komunikaciju preko vibera uveo u temu. 


Tema je, dakle, da se u Srbiji sprema uvodjenje još jedne pravosudne profesije!



Razrada, kraća


Duži uvod, neuobičajeno, odredio je kraću razradu.


Država Srbija je opravdano nezadovoljna efikasnošću svoga pravosudja.


Takodje, država je nezadovljna učinkom dobrovoljne medijacije, čiji počeci kod nas sežu u sada već davnu 2002. godinu. Za sve ove godine malo je gradjana Srbije svoje sporove rešilo medijacijom, pa se to nije ni odrazilo na efikasnost našeg pravosudja.


Iz Italije, ovoga puta, stižu vesti od kojih bi svakom ministru pravde ‘'krenula voda na usta’’. Italija je za odredjene sporove propisala obavezni ‘’prvi sastanak sa medijatorom’’. Šta god to značilo, navodno (a neprovereno!) od 2013. godine do 2019. godine priliv novih predmeta u italijanske sudove se smanjio za 50%. 


Ministarstvo pravde je odlučilo da italijanski model implementira u Srbiji. Radna grupa za izradu nacrta zakona o izmenama i dopunam Zakona o posredovanju u rešavanju sporova, zapravo, ima zadatak da pripremi propis kojim će se italijanski model medijacije implementirati u Srbiji. Po tom modelu, zakon propisuje vrste sporova u kojima se ne može pristupiti pravdi, odnosno sudu, ako se predhodno ne proćaska sa medijatorom. Kako time ‘’sastanak sa medijatorom’’ postaje procesna predpostavka za samo podnošenje tužbe, država će morati da izgradi čitavu infrstrukturu centara za medijaciju i medijatora, kako bi gradjanima omogućila da tu procesnu predpostavku ispune. 


Dakle, pored javnih beležnika i javnih izvršitelja, evo još jedne pravosudne profesije. Ta će pravosudna profesija, naravno, biti pod patronatom izvršne vlasti, odnosno Ministarstva pravde. Time izvršna vlast ostvaruje upliv čak i u poravnanja gradjana u sporu. 


Efikasnost pravosudja se povećava tako što se gradjanima otežava pristup sudu!? 


Uz visoke takse, evo i sastanka sa medijatorom kao uslova za tužbu, pa će sud suditi brže, jače i bolje, ali samo onima koji do suda ‘’dobace’’. 


Svi ostali moraće na poravnanje, a to je uzajamno popuštanje. Njih će medijatori, koji su ovladali posebnim veštinama ubedjivanja, prosvetliti da su upravo popuštanjem došli do optimalne pravde. I svi će biti zadovoljni?


Moglo se očekivati da se ovome usprotivi, doduše u Srbiji nepriznata kao pravosudna profesija, stara dama - advokatura. 


Zadatak rukovodstava Advokatskih komora Srbije i Advokatske komore Beograda, koje je izvršna državna vlast (SNS i BIA) onomad instalirala, uz pomoć Narodne banke Srbije i Poštanske štedionice ad,  jeste da advokate i ovoga puta žedne prevedu preko vode. 


U izvršavanju toga zadatka primenjuje se stari model u odlučivanju – demokratski centralizam. 


Najpre, otudjeni neformalni centri moći donesu odluku, onda centralni organ upravljanja organizacijom (u našem slučaju to će biti Upravni odbor AKS) tu odluku formalizuje, a u poslednjoj fazi rukovodstva organizacionih jedinica širom organiazcije (upravni odbori advokatskih komora u sastavu AKS) aklamacijama istu odluku ponavljaju. 


Članstvo može samo da uživa što ga niko ništa nije pitao, te i nije moralo da ulaže nikakav napor u korist svoje štete.



Zaključak, najkraći


Stavove advokature o važnim pitanjima kao što je ovo, organi advokatskih komora mogu da definišu samo POSLE javne rasprave unutar komora, u kojoj će biti omogućeno učešće svim advokatima, na osnovu predhodnog upoznavanja sa svim okolnostima koje su u vezi sa predmetom rasprave. 


Tek na osnovu stavova, koje su organi advokatskih komora definisali nakon demokratske javne rasprave, predstavnici advokature u državnim radnim telima imaju legitimno i legalno pravo da istupaju u ime većine advokata. 


Advokatura treba da se suprotstavi otežavanju pristupa pravdi, odnosno sudu, a to znači propisivanju bilo kakve i bilo kolike obaveznosti u posredovanju u mirnom rešavanju sporova.


Takodje, mirno rešavanje spora je ugovorne pravne prirode. Slobodna volja i autonomija ugovornih strana su načela koja isključuju uvodjenje elemenata obaveznosti u medijaciju. 


Nesposobnost pravosudja da efikasno vrši sudsku vlast i nesposobnosst izvršne vlasti da obezbedi pravosudju resurse za efikasno sudjene ne smeju biti opravdanja da se sužava primena osnovnih načela u zasnivanju obligacionih odnosa primenom prinude i obaveznosti. Efikasno pravosudje je nezamenljivo u ostvarivanju vladavine prava. Otežavanje pristupa sudu ne doprinosi efikasnosti pravosudja, već samo stvara privid i lažnu, statističku sliku smanjenja broja predmeta u sudovima, koja zapravo i nije pokazatelj stvarnog ostvarivanja vladavine zakona. 


Izmene i dopune propisa o posredovanju u mirnom rešavanju sporova ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom i Zakonom o advokaturi, i Ustavom i zakonom definisanim položajem advokata i advokature.


Štampa vesti